Korpe su se vratile sa rupama na pogrešnom mestu

Prošlog mjeseca prodavnica je vratila šest korpi sa titanijumskim anodama. Korpe su bile u službi manje od deset mjeseci. Prva rečenica kupca bila je jednostavna: "Vaše korpe korodiraju."

Kada su se korpe otvorile, donji uglovi su imali rupice. Mrežasti zidovi su bili u redu. Zavareni šavovi su bili u redu. Kvalitet titanijuma je bio kako je pisalo u narudžbi.

Problem nije bio u korpi. To je bio način na koji su se korpe punile.

U kiselom bakrenju, anodna korpa treba da ostane puna grumenčića bakra odgovarajuće veličine, sa vrhom punjenja ispod linije tečnosti i slobodnim prostorom tako da korpa nikada ne presuši tokom duge smene. Na ovoj liniji, operateri su dopunjavali korpe samo kada je kupatilo izgledalo nisko, a ubacivali su velike komade otpada kako bi uštedeli vreme. Otpad je premostio mrežu, ostavio zračne praznine u blizini donjih uglova, a ti uglovi su bili napola izloženi kiselini dok je struja stalno prolazila.

Titanijum ne voli da ostane polumokar, polusuh pod anodnom strujom. Pasivni film puca tamo gde se površina kreće između uronjene i izložene. Jednom kada se otvori rupa, kiselina proradi pukotinu, a rupa raste brže nego što premaz može objasniti.

Nismo tvrdili da je korpa savršena. Poslali smo nazad poruku o utovaru umjesto zahtjeva za garanciju: držite punjenje 30 mm ispod nivoa tečnosti, koristite klasificirane grumene, a ne otpad, nikada nemojte dozvoliti da korpa bude ispod dvije trećine pune, i provjeravajte donje uglove jednom mjesečno.

Kupac je ponovo naručio korpe dve nedelje kasnije. Isti crtež, isti titanijum. Drugačije radne navike.

Anodne korpe nisu habajući dio koji zamjenjujete kada izgledaju loše. Oni su kontejner koji ne uspijeva kada se proces oko njih zanemari.